:: Internet marketing - 3. Internet marketing plan sajta ::

3.3.4. Promocija sajta www.pedagog.rs

Jedna od važnijih funkcija internet marketinga jeste privlačenje potencijalnih korisnika. Taj cilj se može ostvariti pre svega kvalitetom prezentovanih sadržaja i vizuelnom dopadljivošću i funkcionalnošću sajta.
Međutim, da bi neko pristupio sajtu pre svega mora znati da taj sajt uopšte postoji. Drugim rečima, postojanje web sajta se mora obelodaniti. Promocija internet prezentacije može da se vrši putem online i offline marketinga i kombinacijom ova dava pristupa.
Online marketing u promociji internet sajta podrazumeva nekoliko tehnika:

• prijavljivanje na svetske i domaće pretraživače i kataloge
• SEO (SearcEngine Optimization) - optimizacija web sajta zahtevima pretraživača
• prilagođavanje sajta korisnicima Interneta
• Net reklamiranje
• razmena linkova
• e-mail marketing
• viralni marketing
• plasiranje članaka (sadržaja) na druge sajtove
• aktivnosti u news i web forumima

Offline marketing:

• specijalizovana offline promocija
• promocija na reklamnom materijalu
• promocija i reklamiranje putem drugih medija

3.3.5.  Prijavljivanje na svetske i domaće pretraživače i kataloge

Da bi neko mogao putem Interneta da nađe i pristupi nekom sajtu, potrebno je da zna URL za određeni sajt ili da pronađe sajt putem nekog od pretraživača tako što će u polje za pretraživanje uneti ključne reči koje su vezane za sajt ili pojam koji se traži.
Pretraživači (search engines) spadaju među najposećenije web sajtove na Internetu, i biti viđen na nekom od njih može marketinški mnogo da znači. Prema tvrdnjama brojnih naučnika i istraživača ove oblasti, pretraživači su ključni interfejs preko kojeg korisnici pristupaju čitavom Internetu - kako stari tako i novodošli. 2004, godine čak 80% surfera na određeni sajt dolazi preko pretraživača. Surferi sve manje vremena provode na stranicama koje otvore - u proseku 25-60 sekundi) posle čega se ponovo vraćaju na pretraživač tragajući za novom informacijom. U prevodu, prosečan čovek današnjice gotovo je u potpunosti zavisan od pretraživača i sadržaja koji mu on prezentuje, dok za druge vidove potrage za informacijama nema vremena ili volje[19].
Postoje dve osnovne vrste pretraživača u odnosu na mehanizme prijavljivanja sajta koji će se kasnije naći u bazi podataka pretraživača, tj. pretraživači pretražuju Internet iz vlastite ili iz tuđe baze podataka. Tako imamo pretraživača koji do linkova raznih sajtova dolaze uz pomoć programa koji se zovu Robot ili Crawler, na samim sajtovima prikupljaju relevantne podatke o sajtu i zatim ih indeksiraju/upisuju u svoju bazu podataka. Najpoznatiji sajt ove vrste je svakako Google. Druga vrsta pretraživača, ili kako ih još zovu katalozi su oni pretraživači koji podrazumevaju da određena lica (zaposleni) unose linkove u svoju bazu podataka. Ovi pretraživači često koriste baze podataka drugih pretraživača ukoliko nemaju podataka u svojoj bazi podataka (zato ih nazivaju i metapretraživačima). Najpoznatiji pretraživač ove vrste je Yahoo!

Na Internetu postoje brojni pretraživači i katalozi. Idealna marketinška kampanja bi bila da se sajt prijavi na sve pretraživače, ali to je praktično neizvodljivo pa se treba skoncentrisati samo na one pretraživače koje koristi većina potencijalnih korisnika sajta. Po istraživanjima ''Comscore Media Metrix'' učešće pretraživača u 2003. godini je sledeće:

(istraživanje je obuhvatilo deset zemalja sveta sa najvećim učešćem Internet korisnika. Uzorak se smatra relevantnim za 85% svetske Internet populacije)
Međutim, kada su u pitanju rezultati pretrage na pojedinim pretraživačima, Google je danas neprikosnoven. Dva pretraživača sa impozantnim učešćem u broju pretraga, Yahoo i AOL, koriste njegove rezultate pretraživanja, tako da učešće Google pretraživača u prikazima rezultata pretrage iznosi čak 79%.
Drugi na ovoj listi je Yahoo, sa 15% učešća. Budući da Yahoo koristi rezultate Google pretraživača, pomenuti procenat odnosi se na pretrage po katalogu, koje Yahoo samostalno koristi i pozajmljuje pretraživačima MSN i AltaVista. U grupi najvećih nalazi se i Ask Jeeves, sa 3% učešća. Svi ostali pretraživači zajedno imaju 3% učešća u ukupnom broju pregleda rezultata pretraživanja[34].

Iz ovih istraživanja proističe da je, bar što se tiče svetskih pretraživača, sasvim dovoljno da se sajt prijavi na gore navedene pretraživače i kataloge. Pored ovih pretraživača veoma je korisno i prijavljivanje u neke posećenije kataloge kao što je recimo DMOZ (www.dmoz.org)  katalog linkova, čiju bazu linkova koristi Google u svojoj usluzi Google Directory.
Naravno, pored prijavljivanja na svetske pretraživače, a s obzirom da su ciljne primarne grupe našeg sajta posetioci iz Srbije i iz zemalja sa našeg govornog područja, potrebno je dodatnu pažnju posvetiti i prijavljivanju na neke domaće i regionalne pretraživače i kataloge (bez obzira što i velika većina posetilaca iz našeg regiona koristi svetske pretraživače koji često imaju regionalizovane verzije - npr Google ima jezički lokalizovane verzije na većini svetskij jezika (naravno i na srpskom).
Pošto je  (zbog malo istraživanja na ovom polju) teško dobiti podatke o tome koji su domaći pretraživači i katalozi najposećeniji i koliko im je učešće u pretraživanju, rukovodićemo se podacima do kojih smo uspeli da dođemo.
Po nekim starijim istraživanjima najposećeniji sajtovi u Srbiji su sledeći[34]:

Rang sajtova Srbije i Crne Gore u decembru 2004.

Rang sajtova dijaspore u decembru 2004.

U ovim tabelama vidimo da se u prvih 10 sajtova Srbije i Crne Gore nalazi samo jedan pretraživač (Internet krstarica). Ista situacija je i što se tiče sajtova na srpskom jeziku, a koji su postavljeni u inostranstvu (Pretraživač). Međutim, pored ova dva pretraživača neki od najposećenijih sajtova imaju svoje kataloge linkova (npr. B92, SerbianCafe...), pa je veoma korisno prijaviti link ka svom sajtu pored pretraživača i u ove kataloge.
Ovom spisku treba dodati i nešto noviji pretraživač www.pogdak.co.rs koji predstavlja regionalni projekat slovenačke firme Novi forum (vodeće firme na ovom polju u Sloveniji koja ima projekte i u drugim susednim zamljama). Ovaj pretraživač je sve značajniji na našem Internet nebu što se vidi iz sredstava uloženih u ovaj sajt (oko milion dolara) kao i iz sve češćeg korišćenja forme za pretraživanje ovog pretraživača na značajnim domaćim sajtovima (B92.net, Blic.co.rs ...).  Po istraživanju ovog pretraživača (2005. i 2006. godine) najposećeniji sajtovi su: B92. net, krstarica.com, blic.co.rs.
Još jedan način da se dođe do podatka koji su domaći sajtovi popularni i veoma posećeni svakako su i razni pregledi domaćeg Interneta od strane nekih vodećih časopisa iz ove oblasti. Tako, časopis PC Press za 2005. i 2006. godinu u svoj izbor najboljih sajtova svrstava sledeće internet prezentacije (pošto ovaj časopis svake godine vrši izbor od 50 najboljih domaćih sajtova mi ćemo nabrojati same one koje smatramo da su značajniji, koji se pojavljuju kao izbor i nekih drugih istraživanja, kao i onih koji bi bili interesantni za naš sajt): http://www.b92.net/, http://www.krstarica.com/, http://www.21dan.com/, http://www.infostud.com/, http://www.telekom.rs/, http://www.blic.co.rs, http://www.danas.co.rs/, http://www.rts.co.rs/, http://www.nbs.bg.ac.rs/, http://www.rastko.org.rs/, http://www.spc.rs/, http://www.24sata.co.rs/ i mnogi drugi. Iako su ovde nabrojani sajtovi koji nisu pretraživači i katalozi u pravom smislu te reči (osim Krstarice), mnogi od njih imaju svoje sopstvene kataloge na kojima je značajno da se nađe i link ka našem sajtu.
Često osporivani servis ALEXA (www.alexa.com i www.alexa.co.rs) takođe nam može dati neke indikativne podatke o popularnosti i posećenosti sajtova. Prema rang listi ovog servisa (jul 2007.) najposećeniji sajtovi u Srbiji su: b92.net, krstarica.com, burek.co.rs, blic.co.rs, elitesecurity.org, mobilnisvet.com, urbae.com, serbiancafe.com, gov.rs, bgdcafe.com, gsmserbia.com, nadlanu.com (sajt u vlasništvu Telekoma Srbije. Ovo je sajt portalskog karaktera, a ono što ga izdvaja od ostalih jeste medijska i markentiška  kampanja - do sada najveća u Srbiji koja je pratila jednu internet prezentaciju),  tekstovi.net, mtsmondo.com, halooglasi.co.rs.
Pored servisa Alexa kredibilitet i posećenost sajta možemo indikativno uporediti i preko Google Page Rank - ranga važnosti sajta (procenjenog od strane Googl-a). Da biste bili u mogućnosti da vidite rang nekog sajta potrebno je da sa Googlovog sajta skinete i instalirate dodatak za vaš pregledač interneta.
Uzimajući u obzir navedene izvore i istraživanja, potrudili smo se da se sajt www.pedagog.rs nađe u katalozima Googla, Yahooa, MSN-a, AOL-a, DMOZ-a i u još oko 15-najstak stranih pretraživača, kao i na domaćim pretraživačima: Krstarica (uključivanjem markice ovog sajta na početnu stranu našeg sajta omogućeno je da se kod pretraživanja određenih ključnih reči na Krstarici sajt Društva nađe u odeljku ''posebno izdvajamo), Pogodak.co.rs (forma za pretraživanje ovog pretraživača je postavljena na naš sajt), sajtu B92, Pretraživaču, Serbian caffeu, Infostudu i mnogim drugima.
Pomoću web alata Google Analytics možemo da primetimo da je postavljenje linka ka našem sajtu u neke od ovih pretraživača i kataloga urodilo plodom, što vidimo iz statističkih podataka koji pokazuju sa kojih pretraživača i sajtova se pristupa našoj internet prezentaciji.

Najveći broj posetilaca na sajt www.pedagog.rs dolazi putem pretraživača, ali se uviđa da znatan broj njih dolazi putem kataloga (linkova) na nekim od sajtova i direktno ukucavajući adresu sajta u svoj internet pregledač. Naravno, najviše posetilaca dolazi sa onih sajtova i pretraživača koji se kod nas i u svetu najviše koriste (73% od svih posetilaca dolazi na naš sajt preko Google-a).
Kako prijaviti sajt na pretraživače
Pošto pretraživači uglavnom ne pronalaze sami vaš sajt potrebno ga je prijaviti i to za svaki pretraživač i katalog posebno (postoje razni programi koji vam omogućavaju da automatski prijave sajt na stotine pretraživača i kataloga, ali zbog specifičnosti svakog od tih pretraživača koji zahtevaju da o savkom prijavljenom sajtu unesete i neke osnovne informacije, najbolje je određeno vreme posvetiti svakom pretraživaču ponaosob i detaljno i precizno popuniti tražene forme). Kao što je već navedeno, nije potrebno prijaviti se na sve pretraživače koji postoje, već je dovoljno ovo uraditi za one najposećenije (ukoliko se vaš sajt nalazi u nekom od kataloga "velikih" pretraživača, postoje velike mogućnosti da se vaš link nađe i na desetinama manjih pretraživača upravo iz činjenice da ovi "manji" pretraživači najčešće koriste rezultate pretrage svojih "velikih kolega"). Znači, prijavljivanje sajtova se vrši popunjavanjem određenih formi za unos podataka do kojih se najčešće dolazi klikom na linkove tipa Add Site, Add link, Sugest Site i sl. (obično se ovi linkovi nalaze na početnoj stranici pretraživača).
Nakon što prijavite sajt na neki pretraživač u roku od nekoliko dana (u zavisnosti od pretraživača) ovaj link će se pojaviti u njegovom katalogu. Pošto svi sajtovi s vremena na vreme postavljaju nove sadržaje, ili menjaju stare, tako i pretraživači s vremena na vreme ponovo indeksiraju sajtove (učestalost indeksiranja takođe zavisi od pretraživača). Bitno je napomenuti da nije potrebno ponovo prijaviti sajt koji se već nalazi u indeksiranoj bazi podataka pri svakoj promeni sadržaja.
Pošto se indeksiranje sajta od strane pretraživača i promena ili dodavanje novog sadržaje na sajt neće poklopiti (ili će pretraživač pri novom indekssiranju sajta zanemariti nove strane) potrebno je izraditi posebnu stranu vašeg sajta koja se inače naziva MAPA SAJTA (SiteMap). Ova stranica treba da bude u XML formatu (za Google pretraživač) ili txt formatu (poželjno je uraditi ovu stranu u oba formata kako bi je različiti pretraživači registrovali). Sadržaj ove strane se sastoji od stabla linkova stranica koje čine sajt sa podacima o vremenu poslednje izmene strane, prioritetu stranice u okviru sajta kao i učestalosti izmena sadržaja na određenoj stranici.
Google nudi posebnu pogodnost kod indeksiranja sajta putem svojih web alata Google Webmaster Tools (www.google.com/webmasters/sitemaps/). Suština ovog web alata jeste da vam dozvoljava da prijavite Googlu vašu SiteMap stranicu, na osnovu koje će Google vršiti indeksiranje sajta, kao i da prijavite svaku izmenu ove strane (što znači i izmenu samog sajta). Ovim se vreme indeksiranja sajta (nakon neke promene) od strane ovog pretraživača maksimalno smanjuje. Sličnu uslugu pruža i pretraživač Yahoo putem svog web alata Yahoo Site Explorer (siteexplorer.search.yahoo.com/).

Deo strukture XML SiteMap strane sajta www.pedagog.rs:
<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<urlset xmlns="http://www.google.com/schemas/sitemap/0.84">
<url>
<loc>http://www.pedagog.rs/index.php</loc>
<lastmod>2006-10-08</lastmod>
<changefreq>daily</changefreq>
<priority>1.0</priority>
</url>
<url>
<loc>http://www.pedagog.rs/mapasajta.php</loc>
<lastmod>2006-10-08</lastmod>
<changefreq>daily</changefreq>
<priority>0.9</priority>
</url>
<url>
<loc>http://www.pedagog.rs/english/index.php</loc>
<lastmod>2006-10-08</lastmod>
<changefreq>daily</changefreq>
<priority>0.9</priority>
</url>
<url>
<loc>http://www.pedagog.rs/kontakt.php</loc>
<lastmod>2006-10-08</lastmod>
<changefreq>monthly</changefreq>
<priority>0.9</priority>
</url>
<url>
<loc>http://www.pedagog.rs/faq.php</loc>
<lastmod>2006-10-08</lastmod>
<changefreq>monthly</changefreq>
<priority>0.8</priority>
</url>
<url>
<loc>http://www.pedagog.rs/english/devijantnoe.php</loc>
<lastmod>2006-10-08</lastmod>
<changefreq>monthly</changefreq>
<priority>0.3</priority>
</url>
<url>
<loc>http://www.pedagog.rs/english/protivnasiljae.php</loc>
<lastmod>2006-10-08</lastmod>
<changefreq>monthly</changefreq>
<priority>0.3</priority>
</url>
<url>
<loc>http://www.pedagog.rs/aa_prijava_na_sajt_admin.php</loc>
<lastmod>2006-10-08</lastmod>
<changefreq>monthly</changefreq>
<priority>0.0</priority>
</url>
</urlset>

Domaći pretraživači za sada nemaju ovakvu podršku.

3.3.6. SEO (Search Engine Optimization) - optimizacija web sajta zahtevima pretraživača

S obzirom da većina posetilaca sajtove pronalaze putem pretraživača posebnu npažnju je potrebno posvetiti optimizaciji sajta zahtevima pretraživača kako bi se naš sajt kotirao što bolje u rezultatima pretrage.
Kako pretraživači funkcionišu
Kao što je već rečeno, pretraživači koriste svoje programe koji se zovu Robot, Spider ili Crawler kako bi krstarili Internetom i pronalazili i indeksirali sajtove i internet stranice.
Spider prihvata URL adresu, odlazi na taj Web site, praveći kopije nađenih datoteke sa sadržajima. Nakon toga, prikupljene kopije se pretražuju, izdvajaju se bitni pojmovi i smeštaju u bazu podataka pretraživača. Na osnovu njih se grade tekstualni indeksi, uz uspostavljanje veza sa URL adresama sajtova, na osnovu kojih su indeksi i formirani. Osnovni zakon mašina za pretraživanje (pretraživača) jeste: World Wide Web (WWW) doživljava se kao vizuelni medij - sadržaji Web-a indeksirani su tekstualno!
Pretraživači rangiraju neki sajt (pozicioniraju na svojim rezultatima pretrage) na osnovu kompleksnih algoritama koji u obzir uzimaju brojne činioce:

• Adresu (URL) sajta;
• Linkovanje strana unutar sajta;
• Ime direktorijuma i fajlova;
• Meta elemente/Meta Tags (naslov strane - title, ključne reči - keywords, opis sadržaja strane - description.);
• Delove ili kompletne tekstualne sadržaje strana (ključne reči na stranici, podebljan tekst, iskošen tekst.);
• Alternativne tekstove (Alt tags) slika i grafika;
• Pojedine elemente HTML koda (comment);
• Broj linkova sa drugih sajtova ka vašem sajtu (ovde je bitan i kredibilitet i posećenost  tih  sajtova)
• Konstantnost tematike sadržaja;
• Dinamiku dodavanja novih sadržaja/stranica;
• Veze između ključnih reči i stvarnih sadržaja sajta
• Dinamiku promene gustine ključnih reči na stranicama;
• Procenat klikova na link na sajt koji je prikazan u rezultatima pretrage
• Dinamiku promene broja linkova
• Saobraćaj na sajtu
• Search Engine Spam - neetičke metode optimizacije
• . i još ponešto (pretraživači obično kriju načine/algoritme na osnovu kojih rangiraju sajtove kako do istih patenata ne bi došla konkurencija)

Adresa sajta (URL - Uniform Resource Locator - adresa neke prezentacije na Internetu)
Adresa sajta je veoma važna komponenta internet marketinga. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti izboru adrese/imena (domena) sajta jer taj naziv govori i kakav je sajt, odnosno šta je osnovna tematika sajta. Da bi privukli potencijalne ciljne grupe na naš sajt potrebno je u samom imenu domena sajta naglasiti o čemu se na našem sajtu govori. Tako, za naziv domena sajta Pedagoškog društva Srbije izabran je domen www.pedagog.rs  kako bi se iz same adrese ukazalo da se sajt bavi pedagogijom. Pored samog naziva domena bitno je obratiti pažnju i na nivo domena, odnosno, potrebno je izabrati odgovarajući nivo domena. Što je taj nivo veći veće su i mogućnosti da će sajt biti zapaženiji kod korisnika Interneta ali i za same pretraživače. Domeni prvog nivoa kao što su .com ili .net mogu da ukažu pretraživačima da se radi o ozbiljnom sajtu na koji je potrebno obratiti pažnju. Potrebno je izbegavati usluge besplatnog hostovanja sajtova gde se imena domena generišu tako što se na ime domena pružaoca usluga dodaje neki proizvoljan nastavak (recimo www.freehosting.com~mojsajt). Pretraživači često ignorišu internet prezentacije koje koriste ove besplatni usluge smatrajući ovakve sajtove za nevažne. Sajt Pedagoškog društva u svojoj adresi ima odrednice org i yu koje ukazuju da se radi o sajtu nevladine organizacije koja se nalazi u Srbiji
Imena direktorijuma i fajlova
U uskoj vezi sa adresom sajta jesu i imena direktorijuma i fajlova sajta (HTML stranica). Kada u naš browser ukucamo www.pedagog.rs otvoriće nam se početna stranica (index strana). Međutim, web sajt se sastoji od više internet stranica (u slučaju našeg sajta preko 200 stranica) od kojih svaka ima svoju adresu. Ta adresa se dobija tako što se na osnovnu adresu sajta dodaje i ime fajla odnosno HTML strane. Tako, strana unutar sajta Pedagoškog društva Srbije koja govori o seminarima koje Društvo izvodi ima svoju adresu www.pedagog.rs/seminari.htm. Pretraživači koriste imena ovih strana kako bi došli do odrđivanja tematike na njima. Ukoliko neko na pretraživaču ukuca ključnu reč seminari, postoje velike šanse da će pretraživač u rezultatima pretrage uvrstiti i stranu našeg sajta koja u svojoj adresi ima upravo ovu reč. Pretraživači imena direktorijuma i fajlova tretiraju kao ključne reči. 
Meta elementi (oznake) - Meta Tags
Pretraživači Weba najčešće procenjuju koje ključne reči najbolje opisuju Web stranicu i kakav je njen sadržaj, pa na osnovu toga rangiraju stranice prilikom prikazivanja rezultata. Pomoću meta-oznaka na početku Web stranice možemo donekle uticati na njeno rangiranje na pretraživačima Weba, ali istovremeno, što je mnogo važnije, i bolje opisati o kakvoj je stranici reč. Meta-oznake se dodaju u zaglavlje HTML stranice (koje počinje oznakom <HEAD>, a završava se sa </HEAD>) i one zapravo sadrže sve dodatne podatke o Web stranici koje Web čitač ne prikazuje korisniku direktno.
Metatag keywords se koristi da bi se naznačile ključne reči vezane za datu stranicu i bio je jedan od najvažnijih u vreme kada su pretraživači bili u razvoju, ali kako su pretraživači postajali pametniji i sposobni da na osnovu sadržaja stranice sami izdvoje ključne reči, ovaj tag je gubio na značaju. Mnogi čak smatraju da Google ignoriše keywords tag, dok ga Yahoo i vežina drugih pretraživača još uvek u velikoj meri koriste. U svakom slučaju, treba se potruditi da ovaj tag sadrži sve ključne reči koje se mogu naći na stranici, ali bez nepotrebnog pretrpavanja i svakako bez korišćenja reči i fraza koje se na stranici ne pojavljuju. <META NAME="keywords" CONTENT="pedagogija, psihologija, teorije učenja, deca"> Ključne reči su odvojene zarezom i nema ograničenja u njihovom broju, ali Web pretraživači najčešće prepoznaju prvih desetak. Veći broj istih reči neće podići rang stranice u rezultatima pretraživanja, jer većina pretraživača ima filtere protiv ovakvih "doskočica". Pretraživačima Weba se pomoću metaoznaka može narediti i da ne indeksiraju sadržaj Web stranice. To se postiže oznakomkom <META NAME="ROBOTS" CONTENT="NOINDEX">. Parametar NOINDEX možmo zameniti rečju ALL, ako izričito želimo naglasiti da je stranica dostupna za pretraživanje, ili rečju NOARCHIVE da bi se pretraživač sprečio da čuva kopiju.
Pretraživači Weba skoro uvek prepoznaju meta-oznaku Description. Ona se koristi da bi se ukratko opisao sadržaj Web stranice i najčešće sadrži jednu rečenicu ili kraći pasus; opširniji tekst većina pretraživača skrati na stotinak znakova. Sadržaj polja description se u rezultatima pretraživanja po pravilu pojavljuje odmah ispod adrese Web stranice, a kompletna meta-oznaka izgleda ovako:<META NAME="description" CONTENT="Pedagoško društvo Srbije - strukovna organizacija pedagoga osnovana pre više od pola veka; tekstovi i radionice za pedagoge, psihologe, prosvetne radnike; tekstovi za učenike i roditelje...">
Naslov Web stranice (title) veoma je važan. Ukoliko u naslovu web stranice nema odgovarajućih reči, skoro je sigurno da će stranica biti loše plasirana na pretraživačima. Svaka Web stranica na Web lokaciji treba da ima svoj naslov.  Naslov se stranici određuje pomoću sledeće meta oznake: <META NAME="title" CONTENT="Seminari koje organizuje Pedagoško društvo Srbije">
U zavisnosti od brzine, Web pretraživači s vremena na vreme ponovo posećuju Web stranice, da bi otkrili da li su se one promenile. Vremenski razmak između dve posete često nije mali, ali i na njega možete delimično uticati pomoću sledeće metaoznake: <META NAME="REVISIT-AFTER" CONTENT="15 days">  Naravno, nerealno je očekivati da će Web pretraživač posećivati Web stranicu svakoga dana samo zbog ove oznake, ali ako zadate nekoliko dana, to često daje dobre rezultate.
Web pretraživaču možmo saopštiti i kada će stranica prestati da važi, i to sledećom oznakom: <META NAME= "expires" CONTENT="15 September 2007">
Pomoću meta-oznaka možemo navesti ime autora Web stranice, dodati zaštitni znak i podatak o autorskim pravima i opisati tip dokumenta. To postižemo na sledeći način: <META NAME="author" CONTENT= "Aleksa Eremija"> <META NAME="copyright" CONTENT="Copyright Pedagoško društvo Srbije C 2007"> <META NAME="Generator" CONTENT= "Notepad">
Ove oznake ne utiču na rad pretraživača, ali su korisne prilikom arhiviranja i pregleda Web stranica. Posebno je zanimljiva grupa meta-oznaka kojima upravljate HTTP prenosom. One skoro uopšte ne utiču na pretraživače Weba, ali zato direktno utiču na to kako će Web čitač posetioca prikazati, obraditi ili sačuvati stranicu. Ove oznake se prepoznaju po tome što sadrže ključne reči HTTP-EQUIV. Web čitaču, na primer, pomoću oznake: <META HTTP-EQUIV ="Cache-Control" content=" no-cache"> možemo saopštiti kako da sačuva Web stranicu. Ključna reč no-cache označava da se stranica ne sme čuvati u memoriji, no-store da se stranica ne sme sačuvati na čvrstom disku, a ključne reči Public i Private označavaju da se stranice mogu sačuvati na čvrstom disku samo u javnim ili privatnim skladištima.
Meta-oznakama se Web čitaču može naložiti i koji će kodni raspored i jezik koristiti prilikom prikazivanja stranice, kao i o kojem tipu stranice je reč: <META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2"> <META HTTP-EQUIV="Content-Language" CONTENT="sr_YU">
Web čitač meta-oznakom može navesti da učita drugu Web stranicu, i to odmah ili posle određenog vremena.<META HTTP-EQUIV="refresh" CONTENT="5; url=www.pedagog.rs " Ključna reč je refresh, a broj pre tačke i zareza označava pauzu posle koje će Web čitač da prđe na adresu posle ključne rečiurl=.
Pomoću meta-oznake možmo odrediti i rok važenja Web stranice, posle kog stranica nestaje u Web čitaču i mora se ponovo učitati sa servera. Posle ključne reči CONTENT moraju se navesti datum, dan i vreme, u dugačkom obliku: <META HTTP-EQUIV="expires" CONTENT=" Wed, 26 Dec 2007 08:21:57 GMT">

Alternativne tekstove (Alt tags) slika i grafika
Svi značajniji pretraživači u sklopu svojih usluga imaju i pretraživanje slika i grafika (npr. Google Imges). Zato je veoma značajno svakoj grafici koja se nalazi na stranicama sajta dodati ALT atribut. Ovaj HTML atributima dvojako svojstvo. Prvo je da, ukoliko je web pregledač korisnika interneta podešen da ne prikazuje slike, na mestu gde bi se slika nalazila pokazuje se tekst iz ALT taga. Drugo, značajnije svojstvo jeste da pretraživači tekst iz ALT taga koriste kao naziv, odnosno opis date slike. Ovo je još jedan dobar način da se pretraživačima ponude ključne reči koje opisuju određenu sliku, stranicu ili čitav sajt.
Delove ili kompletne tekstualne sadržaje strana
Kao što mi u sklopu određenog teksta brže i jače uočavamo one delove teksta koji se razlikuju od celina (kao što je npr. podebljan tekst, podvučen, iskošen tekst, tekst izdvojen od celine i sl.) tako i pretraživači uz pomoć svojih algoritama daju veću važnost ovim delovima teksta uzimajući ih kao ključne reči stranice. Potrebno je pažljivo proceniti koje reči najbolje definišu datu stranicu i onda, ukoliko je to u skladu sa dizajnom i samom koncepcijom teksta, izvršiti određene korekcije nad njima.
Linkovanje strana unutar sajta
Kada Robot (Crawler) pronađe jedan sajt, on će u svoju bazu linkova prvo uneti domen (URL) sajta (odnosno početnu/index stranu sajta). Do ostalih strana na sajtu Robot dolazi prateći linkove unutar stranica sajta. Često se pretraživači kod prvog indeksiranja sajta ograničavaju na određeni broj stranica, ne prateći sve linkove, tako da je važno da sve bitne stranice sajta budu dostupne sa početne stranice. Treba imati u vidu da je Robot samo program koji stranice ne vidi na isti način kao što ih vide posetioci sajta, tj. ne vidi linkove kao mesta na stranici gde treba kliknuti da bi se otišlo na drugu stranicu. Za robota je Web stranica tekstualna datoteka koju on analizira po strogo definisanim sintaksnim pravilima. Ukoliko ta pravila nisu u potpunosti ispoštovana ili ako su robotu nepoznata, on najverovatnije neće dobro interpretirati stranicu i stoga će rezultati indeksiranja, a potom i pretrage sajta biti nezadovoljavajući.
Roboti svih značajnijih pretraživača savršeno dobro poznaju HTML sintaksu, dok sintakse ostalih jezika koji se mogu naći na Web stranicama nisu jednako dobro podržane. Kreatori sajtova često greše, kada u želji da naprave što efektivniji i dizajnerski upečatljiviji sajt pretaerano koriste JavaScript, Flash i druge tehnologije koje veoma često (naročito za navigaciju sajta) koje predstavljaju prepreku za Robote pri pravilnom indeksiranju stranica. Sajt www.pedagog.rs koristi JavaScript tehnologiju za navigacioni meni, ali na početnoj strani, kao i na svim ostalim stranama postoje i "čisti" HTML linkovi prema najvažnijim stranama. Ovde je još jednom potrebno naglasiti značaj mape sajta tj. SiteMap strane koja Robotima služi upravo za indeksiranje stranica sajta (upotrebom Sitemap stranice imate veću kontrolu nad ovim procesom).
Linkovi sa drugih sajtova
Pretraživački algoritmi često procenjuju kvalitet određenog sajta na osnovu broja linkova na sajt sa drugih internet prezentacija. Naime, pretpostavlja se da će autor jednog sajta postaviti link na stranicu drugog sajta samo ako smatra da je njen sadržaj dovoljno kvalitetan. Stoga se link s jedne stranice na drugu posmatra kao glas za tu stranicu. Što više linkova na jednu stranicu postoji to se njen sadržaj smatra kvalitetnijim i njena vrednost (rang) na pretraživaču je veća. Pored toga što je potrebno obezbediti što veći broj linkova ka svom sajt na drugim internet prezentacijama potrebno je voditi i računa o kvalitetu tih sajtova. Da bi znali koliko spoljašnjih linkova pokazuje na naš sajt, možemo iskoristiti napredne načine pretrage Googlea i Yahooa. Kod Googlea treba uneti upit link:www.NašSajt.com i biće izlistani svi linkovi na naš sajt koje Google smatra relevantnim. Slično je i kod Yahooa, s tom razlikom što se umesto link unosi links.
Da bismo obetzbedili da drugi sajtovi postavljaju link ka našem sajtu često moramo da pribegnemo marketing tehnici razmene linkova (biće kasnije podrobnije opisana).
Saobraćaj na sajtu
Naravno što je veći saobraćaj na sajtu, što je više posetilaca, što se više strana jednog sajta pregledaju od strane pojedinačnih posetilaca, što se više komponenti skida (download) sa sajt a (slike, PDF dokumenti i sl.) to je i veći značaj sajta kod pretraživača. Naravno, postavlja se pitanje kako pretraživači dolaze do ovih podataka (broja posetilaca određenog sajta). Sajt Pedagoškog društva Srbije koristi Google-ov web alat Google Analytics - koji na osnovu određenog koda, koji je postavljen na svaku stranicu sajta, prati razne podatke kao što su broj poseta, otvorenih strana, dužine poseta i sl. Korišćenjem ovog alata naš sajt je dao na uvid pretraživaču Google relevantne podatke o posećenosti (ovo predstavlja dobru strategiju s obzirom da je posećenost sajta, ukoliko uzmemo u obzir vrstu sajta i tematiku koju obrađuje, zadovoljavajuća).
Procenat klikova na link na sajt koji je prikazan u rezultatima pretrage
Što je veći broj klikova na link ka našem sajtu na stranicama sa rezultatima pretrage pretraživača to će se rang sajta povećavati. Zato je veoma bitno šta stoji u opisu strane (pored linka ka stranici, na rezultatima pretrage se nalazi i kraći opis strane koji je obično definisan meta tagom Description).
Konstantnost tematike
Sajtovi koji dugo obrađuju jednu ili više tema imaju stabilnu poziciju na pretraživačima (sajtovi koji često menjaju temu kojom se bave obično se ne smatraju ozbiljni od strane pretraživača).
Dinamika dodavanja novih sadržaja
Što je ova dinamika veća, tj. što se češće dodaju nove stranice ili se bitno menjaju stari sadržaji, to će rang sajta na pretraživačima biti veći. Sajt www.pedagog.rs postavlja oko 10-tak novih stranica mesečno.
Veze između ključnih reči i stvarnih sadržaja sajta
Da bi se sajt bolje kotirao na pretraživačima potrebno je da se ostvari realna veza između ključnih reči i sadržaja stranica. Ukoliko se na stranicu postavljaju ključne reči (u vidu meta tagova) koje realno i imaju veze sa sadržajem, pretraživači će ovo uzeti u obzir u svojim rezultatima pretrage. Ako se pretera sa ključnim rečima ili ako se koriste one koje su popularne a nemaju veze sa tematikom sadržaja pretraživači će ignorisati ove strane i dodavaće im nizak rang važnosti.
Search Engine Spam - neetičke metode optimizacije
Ukoliko neki sajt koristi neetičke metode optimizacije, postoji velika šansa da će ga pretraživači isključiti iz svoje baze linkova.
Pretraživači prate brojne faktore kako bi došli do zaključka da se koriste ovakve metode. Ukoliko neki sajt recimo naglo promeni temu kojom se bavi, ukoliko se značajno menja gustina ključnih reči na stranici (postavljanje velikog broja ključnih reči na jednoj stranici koje često nemaju veze sa temom sadržaja na sajtu, postavljanje najčešće traženih, a raznorodnih pojmova na stranicu i sl.), ili ukoliko se na jednoj strani nalazi ogroman broj ključnih reči koje su iste boje kao i pozadina sajta (pa se ne vide kada posetioc dođe na sajt, ali ih vidi Robot koji prikuplja podatke o sajtu) onda govorimo o neetičkim metodama optimizacije.
Svaki ozbiljan sajt treba da izbegava korišćenje ovih metoda iako one privremeno mogu da dovedu i do boljeg rangiranja sajta na pretraživačima